Ovi nutrijenti najčešće nedostaju trudnicama

Trudni ste i više gladni nego pre? Apetit se tokom trudnoće može promeniti: neke žene češće osećaju glad, dok drugima mučnina smanjuje apetit i otežava unos hrane.

Ipak, ne dozvolite da vas komentari tipa “sada treba jesti za dvoje” navedu na put unošenja previše kalorija. Da, potrebno vam je više - ali vitamina, minerala, proteina i drugih hranjivih materija!

Istraživanja u SAD-u su pokazala da trudnice ponekad ne dostižu preporučeni unos pojedinih nutrijenata, čak ni kada uzimaju suplemente. 

Sa druge strane, nekima trudnicama nedostaju određeni nutrijenti, dok drugih imaju i više nego što je preporučeno.

Pravilna ishrana i suplementacija su od velike važnosti za zdrav razvoj fetusa.

Redovne kontrole kod doktora i, ukoliko je potrebno dodatne analize, mogu utvrditi da li vaše telo dobija sve što je potrebno u onoj količini koja je optimalna, kako za vaše, tako i za bebino zdravlje.

Najčešći nedostaci vitamina i minerala u trudnoći

Trudnoća nameće dodatne zahteve telu, koje sada crpi zalihe da bi obezbedilo dovoljno hranjivih materija za bebu koja se razvija. Ovi dodatni zahtevi mogu izazvati ili pogoršati deficit vitamina i minerala.

Beba apsolutno zavisi od majke za sve hranjive materije koje su joj potrebne. Ukoliko beba ne dobija dovoljno nutrijenata, raste rizik od brojnih zdravstvenih problema, ali i pojedinih urođenih defekata.

U istraživanju sprovedenom u SAD, kod dela trudnica procenjen je nedovoljan unos magnezijuma, vitamina D, vitamina E i gvožđa. U istom istraživanju kod dela trudnica procenjen je i nedovoljan unos vitamina A i C, vitamina B6, folata, kalcijuma i cinka.

Brojni su načini na koje deficit određenog nutrijenta može da naškodi razvoju bebe.

Manjak gvožđa

Važnost 

Gvožđe je važno za stvaranje hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik kroz telo. Tokom trudnoće zapremina krvi povećava se za gotovo 50%, pri čemu njen tečni deo raste više nego broj crvenih krvnih zrnaca. Organizmu je zato potrebno više gvožđa za stvaranje krvi i potrebe bebe koja se razvija.

Preporučeni dnevni unos za trudnice iznosi 27 mg gvožđa ukupno iz hrane i suplemenata. 

Rizici

Dugotrajan manjak gvožđa može dovesti do anemije. Trudnica sa anemijom može se osećati umorno i malaksalo, mada ponekad i ne mora izazvati upadljive simptome.

Na porođaju, ako dođe do obilnijeg krvarenja, žena koja već ima nizak nivo hemoglobina može teže podneti gubitak krvi.

Izražena anemija u trudnoći povezana je sa većim rizikom od prevremenog porođaja, male telesne težine bebe na rođenju, kao i drugim ozbiljnim ishodima za majku i bebu. 

Ovo sve ne znači da će se neki od navedenih posledica dogoditi trudnici kojoj je otkrivena anemija: upravo zato se krvna slika prati, a uzrok i lečenje određuju na vreme.  

Izvori

Dobri izvori gvožđa su crveno meso, živina i morska hrana. Takođe ga ima u orašastom voću, povrću i žitaricama. 

Ipak, tokom trudnoće, kada rastu potrebe tela za ovim mineralom, možda neće biti dovoljno da unosite gvožđe samo ishranom.

Vrednosti koje se nalaze u prentalanim vitaminima bi trebalo da budu dovoljne da održite adekvatan nivo gvožđa.  Ako ste ušli u trudnoću sa deficitom gvožđa, možda će biti potrebna zasebna suplementacija, ali o tome ćete se posavetovati sa doktorom. 

Manjak folne kiseline

Važnost

Folna kiselina je oblik vitamina B9 koji je posebno važan pre začeća i u ranoj trudnoći. Učestvuje u deobi ćelija i razvoju nervne cevi, iz koje nastaju bebin mozak i kičmena moždina.

Nervna cev se zatvara veoma rano, tokom prvih nedelja trudnoće, kada mnoge žene još ne znaju da su trudne.

Zato je važno da žena ima dovoljan unos folne kiseline već dok planira trudnoću, a ne tek nakon prvog pregleda kod ginekologa

Rizici

Ako u tom ranom periodu nema dovoljno folne kiseline, povećava se rizik od defekata nervne cevi. Među njima su spina bifida, kod koje se kičmeni stub i kičmena moždina ne razviju u potpunosti, i anencefalija, teško oštećenje razvoja mozga i lobanje.

Uzimanje folne kiseline smanjuje rizik od ovih stanja, iako ne može da garantuje da će svaka trudnoća proteći bez komplikacija.

Izvori

Ženama koje planiraju trudnoću savetuje se 400 mikrograma folne kiseline dnevno u obliku suplementa, počev od perioda pre začeća i nastavljajući do kraja 12. nedelje trudnoće. Ako ste već trudni, a niste je ranije uzimali, obratite se lekaru i počnite prema njegovom savetu. Nekim ženama je zbog zdravstvenog stanja ili drugih faktora rizika potrebna veća doza, koju određuje lekar.

Folat se prirodno nalazi u zelenom lisnatom povrću, špargli, pasulju, sočivu, grašku, citrusnom voću i drugim namirnicama. One su koristan deo ishrane, ali ne treba da zamene preporučeni suplement u periodu kada je on najvažniji.

Na deklaraciji prenatalnog preparata proverite koliko folne kiseline sadrži, kako ne biste bez potrebe uzimali više preparata sa istim sastojkom. 

Manjak joda

Važnost

Jod je mikroelement potreban za proizvodnju hormona štitne žlezde. Ti hormoni imaju važnu ulogu u razvoju bebinog mozga, nervnog sistema i kostiju, kao i u regulisanju metabolizma. U prvoj polovini trudnoće beba se oslanja na hormone štitne žlezde majke; sopstvena štitna žlezda počinje da ih proizvodi kasnije. Zato je odgovarajući unos joda posebno važan od početka trudnoće, ali potreba za njim postoji i nakon tog perioda. 

Rizici

Izražen i dugotrajan nedostatak joda može dovesti do nedovoljne proizvodnje hormona štitne žlezde. Ako se to dogodi tokom trudnoće, može nepovoljno uticati na razvoj bebinog mozga i kasnije sposobnosti učenja; u teškim slučajevima posledice mogu biti ozbiljne.

To ne znači da će povremeni obrok bez namirnica bogatih jodom izazvati takva oštećenja. Važan je ukupan unos tokom vremena, kao i zdravlje majčine štitne žlezde.

Izvori

Telo ne može samo da stvara jod, pa ga je potrebno unositi hranom ili, kada je preporučeno, suplementom. Izvori su jodirana kuhinjska so, mleko i mlečni proizvodi, jaja, riba i drugi morski plodovi.

Količina joda u mleku može da varira u zavisnosti od načina proizvodnje i ishrane krava; oznaka „organsko“ sama po sebi ne govori koliko joda određeni proizvod sadrži.

Jodiranu so koristite u umerenoj količini — povećavanje unosa soli nije način da nadoknadite moguć nedostatak joda.

Svetska zdravstvena organizacija navodi 250 mikrograma kao ciljni ukupni dnevni unos joda u trudnoći. Preporuke za suplementaciju zavise i od dostupnosti jodirane soli.

Proverite da li vaš prenatalni preparat već sadrži jod, a ako imate bolest štitne žlezde ili izbegavate glavne izvore joda u ishrani, razgovarajte sa lekarom o tome šta je potrebno baš vama. 

Manjak kalcijuma

Važnost

Kalcijum je važan za razvoj bebinih kostiju i zuba. Učestvuje i u radu mišića, nerava i srca. Potreban je i trudnici, između ostalog za očuvanje zdravlja kostiju, pa je korisno da namirnice koje ga sadrže budu redovan deo ishrane. 

Rizici

Tokom trudnoće telo prilagođava način na koji koristi kalcijum kako bi zadovoljilo potrebe majke i bebe. Povremeno manji unos ne znači da će bebi nedostajati kalcijum ili da će majčine kosti oslabiti. Ipak, ako ishranom duže vreme ne unosite dovoljno kalcijuma, važno je da sa lekarom proverite kako da zadovoljite dnevne potrebe.

Posebnu pažnju treba obratiti ako imate bolest bubrega, poremećaj u regulaciji kalcijuma ili problem sa paraštitnim žlezdama nakon operacije štitne žlezde. To važi i ako duže koristite lekove koji mogu uticati na zdravlje kostiju, poput kortikosteroida. U tim slučajevima lekar može proceniti da li su potrebne dodatne analize ili suplementacija.

Izvori

Kalcijum je potrebno unositi hranom, a suplementom kada je to preporučeno. Odrasloj trudnici potrebno je oko 1.000 mg dnevno ukupno iz hrane i suplemenata; trudnicama mlađim od 19 godina potrebno je oko 1.300 mg. Ove brojke su okvirne i nisu uputstvo da svaka trudnica uzima tabletu sa tolikom količinom kalcijuma.

Mleko, jogurt i sir od pasterizovanog mleka među praktičnim su izvorima kalcijuma. Ima ga i u sardinama iz konzerve koje se jedu sa jestivim kostima, tofuu pripremljenom sa kalcijumom i biljnim napicima obogaćenim kalcijumom.

Određene vrste tamnozelenog povrća takođe ga sadrže, ali količina koju telo može da iskoristi nije ista u svakom povrću. Ako ne jedete mlečne proizvode, korisno je da obratite pažnju na deklaracije drugih proizvoda koje redovno koristite.

Manjak vitamina D

Važnost

Vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum i fosfor, koji su važni za razvoj bebinih kostiju i zuba. Potreban je i za zdravlje kostiju trudnice. Zato je važno da tokom trudnoće unos vitamina D bude odgovarajući, bilo da dolazi iz hrane ili preparata koji vam je preporučen. 

Rizici

U pojedinim istraživanjima nizak nivo vitamina D povezan je sa većom učestalošću komplikacija kao što su preeklampsija, gestacijski dijabetes, prevremeni porođaj i mala telesna težina bebe na rođenju. Povezanost ne znači da je nedostatak vitamina D uzrok svake od ovih komplikacija, niti da će ih uzimanje suplementa sprečiti.

Izražen nedostatak vitamina D važan je i zbog mogućeg uticaja na zdravlje kostiju majke i deteta. Ako postoji sumnja na nedostatak, lekar procenjuje da li su potrebne analize i drugačija doza suplementa. 

Izvori

Telo može stvarati vitamin D kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, ali količina koja tako nastane zavisi od godišnjeg doba, trajanja izlaganja i drugih okolnosti. Izvori u hrani su losos i druge masnije vrste ribe, žumance i namirnice obogaćene vitaminom D. Proverite deklaraciju: nije svako mleko ili jogurt obogaćen ovim vitaminom.

Referentni dnevni unos tokom trudnoće iznosi 600 IJ (15 mikrograma) ukupno iz hrane i suplemenata. To ne znači da treba da dodate još 600 IJ ako vaš prenatalni preparat već sadrži vitamin D. Proverite njegov sastav, a o potrebi za dodatnom suplementacijom razgovarajte sa lekarom.

Manjak proteina

Važnost

Proteini su potrebni tokom cele trudnoće za rast bebe, posteljice i majčinih tkiva. Učestvuju u izgradnji mišića, organa i drugih tkiva, a njihove potrebe rastu kako trudnoća napreduje. Telo iz proteina dobija aminokiseline koje koristi i za brojne svakodnevne procese.

Rizici

Ako zbog mučnine povremeno pojedete obrok sa malo proteina, to ne znači da ste povećali rizik od pobačaja. Pažnju zahteva dugotrajan nedovoljan unos hrane, posebno kada trudnica ne unosi dovoljno ni energije ni proteina, gubi na težini ili beba slabije raste. U takvoj situaciji lekar treba da proceni uzrok i pomogne da se napravi odgovarajući plan ishrane.

Izvori

Proteine možete unositi kroz dobro termički obrađeno meso, živinu, ribu sa manjim sadržajem žive, jaja, mlečne proizvode, mahunarke, tofu, orašaste plodove i putere od orašastih plodova. Korisno je birati različite izvore tokom dana, jer uz proteine obezbeđuju i druge hranljive materije.

Proteinski šejkovi većini trudnica nisu potrebni, ali ih ne treba ni predstavljati kao bezuslovno zabranjene. Ako zbog mučnine, ograničene ishrane ili drugog razloga ne uspevate dovoljno da jedete, o eventualnoj upotrebi dodatnih nutritivnih proizvoda razgovarajte sa lekarom ili dijetetičarom. Posebni preparati sa veoma visokim udelom proteina nisu zamena za individualno isplaniranu, uravnoteženu ishranu.

Manjak zdravih masti

Važnost

Masti su važan izvor energije i pomažu telu da iskoristi vitamine A, D, E i K. Neke masne kiseline organizam ne može sam da stvori, pa ih je potrebno unositi hranom. Među njima su i omega-3 masne kiseline, koje imaju ulogu u razvoju bebinog mozga i vida.

Prednost dajte nezasićenim mastima, dok zasićene masti treba ograničiti, a industrijske trans masti izbegavati koliko je moguće. 

Rizici

Ako ishrana duže vreme ne obezbeđuje dovoljno energije i raznovrsnih hranljivih materija, može biti teže zadovoljiti potrebe majke i bebe. Ipak, mala telesna masa ne znači automatski da trudnici nedostaju zdrave masti.

Isto tako, povremeni obrok bez orašastih plodova, ulja ili ribe ne predstavlja rizik sam po sebi.

Ako tokom trudnoće gubite na težini, imate vrlo ograničen jelovnik ili ne uspevate dovoljno da jedete, potrebno je sagledati celokupnu ishranu sa lekarom ili dijetetičarom, umesto pretpostaviti da je problem samo u unosu masti.

Izvori

Dobri izvori nezasićenih masti su maslinovo ulje, ulje repice i druga biljna ulja, orašasti plodovi, semenke i avokado. Omega-3 masne kiseline možete unositi i kroz dobro termički obrađenu ribu sa manjim sadržajem žive, poput lososa i sardina.

Ove namirnice možete uključiti u uobičajene obroke — na primer, dodati malo maslinovog ulja salati ili šaku orašastih plodova užini. Nema potrebe da zbog „zdravih masti“ jedete velike količine bilo koje pojedinačne namirnice; važna je raznovrsnost tokom vremena.

Manjak ugljenih hidrata

Važnost

Ugljeni hidrati su važan izvor energije za trudnicu i bebu. Namirnice koje ih sadrže mogu obezbediti i druge hranljive materije: integralne žitarice, voće, povrće i mahunarke donose vlakna, vitamine i minerale. Dovoljan unos energije i raznovrsna ishrana važni su tokom trudnoće, a kasnije i tokom dojenja.

Rizici

Tokom trudnoće ne treba samostalno uvoditi stroge dijete koje gotovo potpuno isključuju ugljene hidrate. Takva ishrana može otežati unos dovoljno energije, vlakana i drugih hranljivih materija.

To ne znači da će jedan dan sa manje hleba ili testenine naškoditi bebi. Važna je ishrana u celini.

Ako imate gestacijski dijabetes, količinu i raspored ugljenih hidrata prilagodite planu koji ste dobili od svog zdravstvenog tima, umesto da ih potpuno izbacite.

Izvori

Češće birajte integralni hleb i žitarice, ovsene pahuljice, pirinač, krompir, mahunarke, povrće i voće. Hranu od belog brašna i slatkiše nije potrebno predstavljati kao zabranjene namirnice; korisno je samo da ne potiskuju raznovrsne obroke koji donose više vlakana i drugih hranljivih materija.

Tako dobijate praktičan izbor hrane, bez utiska da tokom trudnoće morate potpuno da se odrekne određene vrste hleba ili povremenog deserta.

Previše suplementacije takođe može biti štetno

Istraživanje sprovedeno među trudnicama u SAD pokazalo je da suplementi mogu pomoći da se dostigne preporučeni unos pojedinih vitamina i minerala. Ipak, deo žena ni uz suplemente nije unosio dovoljno nekih nutrijenata. Istraživači su procenjivali unos iz hrane i suplemenata, a ne laboratorijski potvrđen deficit kod svake trudnice.

Sa druge strane, kombinovanje više preparata može dovesti do prevelikog unosa pojedinih sastojaka. U istom istraživanju kod dela trudnica procenjen je previsok unos folne kiseline i gvožđa, čemu su mogli doprineti suplementi. Zabeležen je i visok unos natrijuma, ali on uglavnom potiče iz hrane, a ne iz prenatalnih preparata.

Veća doza ne znači automatski i veću korist. Na primer, uzimanje velikih količina folne kiseline može prikriti anemiju izazvanu manjkom vitamina B12, dok drugi efekti tog manjka mogu ostati neprepoznati. Previše gvožđa iz suplemenata takođe može izazvati neželjene efekte. To ne znači da treba izbegavati preporučenu folnu kiselinu ili preparat gvožđa koji je lekar propisao, već da nije dobro samostalno dodavati drugi preparat sa istim sastojcima.

Vredi obratiti pažnju i na količinu soli u svakodnevnoj ishrani, naročito u gotovim i prerađenim namirnicama. Visok unos natrijuma povezan je sa povišenim krvnim pritiskom, ali se otoci ili povišen pritisak u trudnoći ne mogu objasniti samo količinom pojedene soli. Ako primetite naglo oticanje ili vam je pritisak povišen, obratite se lekaru.

Pre nego što počnete da uzimate novi suplement, proverite sastav preparata koje već koristite i posavetujte se sa lekarom koji vodi trudnoću. On može proceniti da li je potreban dodatak ili drugačija doza, u skladu sa vašom ishranom, zdravstvenim stanjem i nalazima.

Raznovrsna ishrana i suplementacija prilagođena vašim potrebama zajedno podržavaju vaše zdravlje i razvoj bebe.

Ažurirano: 23.09.2026.

Autor: Redakcija

Stručna revizija: dr Irena Jurišić

Foto: Freepik